Ruka u ruci
nerazdvojno
na vecnost
kako samo umeju da vole
oni sto uvek vole
po prvi put
svaki put.

Tisina u vazduhu
koju moze da stvori
samo onaj poljubac
kao prvi
sto oduzima dah
i kleca u kolenima.

Pogled…

i miris Proleca.

Na ljubav me podseca.

Hoce li sta ostati zamnom
u beskrajnom nistavilu
neki trag?

Da li je dovoljno i to
ako sam nekom i negde
jednom bio drag?

Ako sam bio voljen
i ako sam voleo…

I ako nikada i nigde
nikog nisam
boleo.

Ili tragove na dusi
moge da ostave samo boli?

Kada

naprosto

nije dovoljno
samo da se voli…

Ne idite u beli svet!
Ucinite da Svet dodje kod nas…
Nema Svetu lepseg sveta od ovog naseg.
Osuncanog.

Neka se svako potrudi da od svog zivota nacini bajku.

I bice nam bajka svima!

Skupio se i ovaj dan u jedno mirno vece…
Osluskujem zvuke predvecerja oko sebe,a suton polako boji nebo.
Pitam se da li je covek danas zaboravio kako da uspori,kako da zazmuri i oslusne sebe? Primetio sam da kod mnogih ljudi postoji strah od samoce,bekstvo u gomilu postane skrivanje od sebe…a bojim se da je taj beg ipak nemoguc.
Kako se desilo da smo sebi najveci neprijatelji?
Cini mi se da su ljudi izgubili spokoj u sebi,a odsustvo dusevnog mira nece doneti nikome dobro.
Ako se bojimo tisine,ako se plasimo da ostanemo sami sa svojim mislima,to moze znaciti da vise ni sebe ne cujemo…a kakvo je to drustvo gde niko nikog ne cuje?
Volim ljude…ali se bojim da vise niko ni sebe ne voli
. Zivot je lep onoliko koliko smo spremni ljubavi u njemu da stvorimo…
Ako cesto cujem da nekome zivot nije lep,mozda je to zato sto nije spreman da voli i bude voljen?
Ko zna…
Zbrkan je ovaj dan. I ja u njemu. I misli moje…
Ali ljubi me moja ljubav,ljubimo naseg malog Ognjena.
Dunav mirno tece,neumoljiv,nepokolebljiv…
Mozda sam stvorio planetu na Planeti…ali ne umem da budem sasvim srecan.
Ne dok ne budu srecni svi oko mene.

Izgubljen je jedan trenutak
ovog  lepog zivota…

A mogao sam
te tako divno
ljubiti u njemu!

Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni
daleki i sjajni
i zato smo ovako
bas stvoreni
puni divota i velikih tajni…

I bas zato
trazimo druge
po ovom svetu tmine
da unesemo svetlosti i zvuke
u ova mora tisine
da razgonimo tuge
i dosegnemo visine…

Zato smo tu
gde smo
moj voljeni sine!

Svi smo mi
od zvezda bas stvoreni.

I ne cudi se
sto se neki i i stide
neki
bas tako
sebe i ne vide.

Na pocetku
bese rec…
i bese ljubav

Na kraju
bez ljubavi
ostane cutanje.

I zivot postane
bez ljubavi
pusto i prazno lutanje.

Dobro nam došli na Ulicama Blogograda. Ovo je prvi automatski članak. Obrišite ga, ili izmenite i počnite sa stvaranjem!

| Blogograd tim |